Misticno Hriscanstvo Options

Arijanstvo je bilo osuđeno na Nikejskom saboru (325), a podržana je trinitarna doktrina kao što je tumačena u Nikejskoj veroispovesti.

.. No, milostivi me bathroom spasio njihove zloće, stoga - Professionalčitavši njihove knjige, shvativši njihove prave namjere i nedajući se time zavesti - pobjegao sam ne zagrizavši mamac, te sam smjesta o svemu izvjestio tamošnje episkope i pronašao just one koji su se skrivali u crkvi. Njih otprilike osamdesetoro potom je protjerano iz grada, konačno očišćenog od toga korova (Epifanije). 

Хришћани су од самог почетка били организовани у јединствене хришћанске заједнице епархије - цркве.

То је објаснио и Јосифу Праведном - будућем Маријином мужу. Рекао им је да дјетету дају име Исус. Тако је и било.

С једне стране је остала Православна црква (која поштује и чува каноне и одлуке седам васељенских сабора), која одбацује и не признаје универзални ауторитет, непогрешивост и примат папе, и која је данас организована углавном на националном нивоу. На другој страни, настала је Римокатоличка црква, над којом папа има потпуну јурисдикцију.

Велики број хришћана у разним деноминацијама свели су своје „хришћанство“ на неколико ритуала — обреда, којима присуствују неколико пута годишње (на црквене празнике).

Тако дакле, хришћанство има управо ту спасавајући верски етос, како би приближило људе Богу. На то нас подсећају и речи чувеног православног светитеља Светог Серафима Саровског који је рекао ”стекни духовни мир и спашћеш тако хиљаду људи око себе”. Истински православни хришћанин не размишља само о свом спасењу него и спасењу својих ближњих. Када смо истакли по чему се хришћанство разликује од осталих монотеистичких религија (етос и тежња спасоносне делатности кроз заједницу са Христом у Цркви), потребно је да истакнемо зашто је православно хришћантво – православно. Шта значи та реч? Како нам је познато из историје хришћанства, током векова су се из крила једне праве Православне Христове Цркве (заједнице) издвојиле и друге форме хришћанства, прво је то било монофизитско (коптско), затим римокатоличко, и на крају протестантско хришћанство.

Pored mesta na kojem je Isusa krstio Jovan Krstitelj je grčka pravoslavna crkva, Mojsijev štap i grob nalaze se na planini koja se na srpskom zove – Nebo, a u Crkvi Svetog Đorđa su najstarija ikona i najstarija mapa Svete zemlje u mozaiku Црква Светог Јована Крститеља (фотографије Сандра Гуцијан)

Како се реч религија данас употребљава на скоро свако облик религиозности онда морамо издвојити хришћанство из тог плурализма религија и истаћи да се хришћанство условно може назвати религијом само ако га назовемо истинитом религијом. Јер, заиста, хришћанство као једина истинита религија која пружа човеку дар вечности, је изнад обичне профане употребе речи религија те website када описујемо хришћанство морамо бити јаснији и обисати нашу хришћанску веру као ”истинитом религијом”. Иначе, православни богослови и учитељи Цркве су кроз историју хришћанства више волели називати хришћанство нао начином живота и заједницу са Спаситељем Христом, те се и ми придружујемо том светоотачком виђењу хришћанства: иако јесте облик религиозности, хришћанство је много више од тога – оно је заједница, невидљива заједница нас хришћана са нашим Господом Исусом Христо, те као таква заједница хришћанство представља не само начин религиозности него и начин живота. Јер наш живот има своју богомдану пуноћу само онда када је она остварена у заједници са Христом, и зато је много боље и исправније назвати хришћанство нашим животом у Христу и са Христом – εν Χριστώ και συν Χριστώ.

Све ове групе су настале из разних протестантских група.

Statistički kolačići anonimnim prikupljanjem i slanjem podataka pomažu vlasnicima World wide web lokacija da razumeju kako posetioci komuniciraju sa stranicom.

Jevrejska i hrišćanska vera imaju zajedničko učenje o poniznosti vezano za Stari zavet. U ličnosti Mojsija, koji je vodio izraelski narod iz ropstva u Egiptu u Obećanu zemlju, poniznost je znak Božje snage i namene, a ne slabosti.

Interesantna je činjenica da, iako je bio prvi hrišćanski vladar, Konstantin nije bio kršten, već ga je pred smrt krstio Euzebije. Između crkve i države sklopljen je obostrano koristan savez. Kasnije je hrišćanstvo postalo vladajuća religija evropskih naroda. U ime hrišćanstva vođeni su mnogi ratovi sa ciljem pokoravanja naroda i nametanja istog.

Godine 313, automobile Konstantin Veliki izdao je Milanski edikt, kojim je zvanično legalizovao hrišćansko bogosluženje. Godine 380, putem Solunskog edikta koji je objavljen pod Teodosijem I, Rimsko carstvo je zvanično prihvatilo trojstveno hrišćanstvo kao svoju državnu religiju, a hrišćanstvo se uspostavilo kao pretežno nejevrejska religija u državnoj crkvi Rimskog carstva.